Google classroom -primeri časova u toku vanrednog stanja

 

 

 

 

 ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ 3. РАЗРЕД

 

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:

ИГРЕ ПО ИЗБОРУ

 

УВОДНИ ДЕО ЧАСА

Комплекс вежби обликовања ( прилог 1 ).

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА

Елементарне игре и штафетне игре у кругу породице ( прилог 2 ).

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА

Игре су одличне...

Реците ми коју сте пробали , а која вам се највише допала?

( Ако родитељима није тешко нека вас сликају / сниме и пошаљу ми уз коментар.ХВАЛА!)

ПРИЛОГ1:https://www.youtube.com/watch?v=uCV3LYQbYd8

ПРИЛОГ2: https://www.facebook.com/homefit83/videos/2639269676308046/

ПРИМЕРИ ОДРАЂЕНОГ ЧАСА:

 

Google classroom -primeri časova u toku vanrednog stanja

 

 

ЛИКОВНА КУЛТУРА 3. РАЗРЕД

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:

ЗАСТАВА СРБИЈЕ

УВОДНИ ДЕО ЧАСА Знамо да су симболи сваке државе застава, грб и химна. Да се подсетимо како изгледају обележја наше државе ( прилог 1) и како се пева наша химна ( прилог 2 ).

ПРИЛОГ 1 (GOOGLE ДОКУМЕНТ ):

https://docs.google.com/document/d/12eA7okn-9TlCzp3l_A3TqK5LPtKxUrIAjJIcVfCDta0/edit

 ПРИЛОГ 2 :

 https://www.youtube.com/watch?v=_9Grp5tYrYI&t=53s 

 

 ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Данас ћемо од различитих материјала , случајним комбиновањем правити ЗАСТАВУ СРБИЈЕ! Упутство за рад ( дато у прилогу 3)! https://mojaskola.rtsplaneta.rs/show/1360234/524/os3-i-os4-likovna-kultura-simboli-nase-domovine-predstavljeni-odabranim-razlicitim-texnikama ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Раcпремите свој простор за рад! Када завршите пошаљите ми ваше заставе.
СРЕЋАН РАД:)

 

НЕКОЛИКО РАДОВА УЧЕНИКА: 

 

Google classroom -primeri časova u toku vanrednog stanja

 

МАТЕМАТИКА 3.РАЗРЕД

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:

РАЗЛОМЦИ 1/2 , 1/4 и 1/8

 УВОДНИ ДЕО ЧАСА Откријте скривену реч у укрштеници ( слова те речи означена су *): 1.Резултат одузимања * _____ _____ _____ _____ _____ _____ _____ 2. Грана математике која се бави бројевима * _____ _____ _____ _____ _____ _____ ____ _____ _____ _____ и рачунским операцијама са бројевима 3. Резултат сабирања * _____ _____ _____ _____ 4. Обло геометријско тело * _____ _____ _____ _____ _____ 5.Следбеник броја 7 * _____ _____ _____ _____ 6.Основна јединица за мерење дужине дужи * _____ _____ _____ _____ _____ 7.Математичар из старе Грчке * А Р Х И М Е Д 8.Део равни ограничен кружницом назива се .... * _____ _____ _____ _____ Да поновимо раније стечена знања ( прилог 2 ). Данас ћемо проширити знања о РАЗЛОМЦИМА 1/2 , 1/4 и 1/8 ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА *Погледајте презентацију ( прилог 1 ). *Практичан рад: Узмите један бео лист и поделите га на два једнака дела. Шта сте добили? Половине целог. 1/2 Потом вршите даљу деобу тих половина на по два једнака дела. Шта сте добили? Четвртине целог. 1/4 На који начин смо добили четвртине целог? Дељењем половина на њихове половине. Сада вршите деобу тих четвртина на по два једнака дела. Шта сте добили? Осмине целог. 1/8 На који начин смо добили осмине целог?Дељењем четвртина на њихове половине. Погледај слике овог дељења ( прилог 3). *Записујемо у свескама: РАЗЛОМЦИ 1/2 , 1/4 и 1/8 Бројеве којима показујемо делове неке целине називамо разломци. Елементи разломка су: -бројилац (показује колико је једнаких делова издвојено из једна целине-изнад разломачке црте ) -разломачка црта ( означава дељење ) -именилац ( показује на колико је једнаких делова подељена једна целина-испод разломачке црте ) Нпр. 1 / 4 (1 је бројилац,4 је именилац ) Нацртати цртеж из прилога 3. *Рад на задацима из уџбеника стр.96. ***Код 3. задатка прво израчунате , па упоредите.Нпр. а)1/2 од 16 је 16 :2 = 8 1/4 од 24 је 24 : 4 = 6 1/2 од 16 > 1/4 од 24 ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Домаћи задатак :радна свеска стр. 92 и 93. Обратити пажњу код 8. задатка,где све претварамо у исту јединицу мере.Нпр. а)1/8км=125 м 1км=1000м 1000 м : 8 =125м

ПРИЛОГ1:https://www.youtube.com/watch?v=fncs01k4GPU

ПРИЛОГ2:https://www.youtube.com/watch?v=7479vOPt5QQ

ПРИЛОГ3; https://drive.google.com/open?id=13ftuQ0iidEHyI4svx1g5hh3k6Yo2BUlI&authuser=0

Google classroom -primeri časova u toku vanrednog stanja

СРПСКИ ЈЕЗИК 3.РАЗРЕД

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:

РАЗЛИКОВАЊЕ ГЛАСОВА Ч и Ћ, Џ и Ђ

УВОДНИ ДЕО ЧАСА Хајде да се играмо! Отворите прилог 1 и прочитајте написане речи брзо, али тачно. Да ли сте се насмејали ,сами себи? Да ли сте грешили? У речима се појављују гласови Ч и Ћ, Џ и Ђ и Х, који неки пут представљају проблем у изговору и писању. ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА *Прочитајте текст: Разговор два друга Срела се два друга после дужег времена. БОЛЕ: Здраво Јоле. Како си? Имаш дивног кучног љубимца. Како се зове и има ли мале кучиче? ЈОЛЕ: Здраво Боле. Мој пас се зове Жућа, нема кучиће и не каже се кучни, већ кућни, и нису кучичи, већ кучићи. Шта је с тобом данас? БОЛЕ: Мало се зафркавам. Него шта ће ти та прачка коју носиш? ЈОЛЕ: Да гаџам голубове, џаволчичу. БОЛЕ: Знам сада се ти шалиш са мном, јер не каже се гаџам, већ гађам, и није џаволчич, већ ђаволчић. ЈОЛЕ: Јесте Боле добро си приметио, значи Ч место Ћ и Џ место Ђ. *Одговорите усмено: ‒ Где је све Боле грешио при изговору речи? ‒ Набројте те речи. ‒ Да ли се и вама деси да погрешите у изговору? ‒ Зашто? *У изговору и писању треба правити разлику између сугласника Ч и Ћ и сугласника Ђ и Џ, а то се најбоље може видети у следећим примерима: кучни – кућни Жуча – Жућа прачка – праћка џаволчич – ђаволчић дечкич – дечкић гаџати – гађати ђезва – џезва ђем – џем Постоје и речи где се сугласник Х слабо чује при изговору, али га свакако има при писању. То су речи: леба – хлеба ајде – хајде тео – хтео оћу – хоћу армоника – хармоника ајдук – хајдук *Преписати ове примере у своје свеске ( неки можете и нацртати ). *Уџбеник стр.95 (Само прочитати!) ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Да поновимо! ( прилог 2 )-Ово ми треба послати.

ПРИМЕР1:https://drive.google.com/open?id=1-hoeX1-nNfmYtg11dsYG79EofAGMDFo3&authuser=0

ПРИЛОГ2:https://drive.google.com/open?id=1-7WiMX4jM3AbciUSR2nF-oefZJd6k1ru&authuser=0

Google classroom -primeri časova u toku vanrednog stanja

ПРИРOДА И ДРУШТВО 3.РАЗРЕД

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:

ПРОМЕНЕ ПРИ ЗАГРЕВАЊУ И ХЛАЂЕЊУ ТЕЧНОСТИ

УВОДНИ ДЕО ЧАСА

Погледајте слике ( прилог 1 ). *Шта видите на њима? *Услед чега долази до промена у агрегатном стању воде? Данас ћемо проширити знања о :Променама при загревању и хлађену течности ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА 1.Пажљиво погледајте следећи филм ( прилог 2 ), па одговори усмено на питања: * Зашто је вода испаравала? *Зашто је приликом другог подизања поклопца било више водене паре? Да закључимо: *Све течности испаравају, мада се то не види. *Када течности загревамо, испаравање постаје видљиво. * Што је загревање веће, и испаравање је јаче (зато је приликом другог подизања поклопца било више водене паре). 2.Погледај следећи филм ( прилог 3 ),па одговори усмено на питања: *Да ли се веш брже суши по топлом и сунчаном времену или или по хладном и облачном? *Да ли на брзину сушења утиче ветар? Да закључимо: *Веш се брже суши по тополом и сунчаном времену, него по хладном и облачном јер је по топлом времену температура ваздуха већа, па вода из веша брже испарава. *Дакле, што је температура виша, испаравање воде је брже. И обрнуто: што је температура ниже, испаравање воде је спорије. *Ветар утиче на брзину испаравања. 3.Изведи оглед којим ћеш утврдити да ли брзина испаравања зависи од величине слободне површине У џезву за кафу и шерпу сипај исту количину воде и загревај на истој температури. *Која посуда има већу слободну површину? *Из које посуде излази више паре? *Да ли је вода брже испарила из џезву за кафу или шерпе? Зашто? Да закључимо: *Вероватно си уочио да вода испарава више из веће посуде која има већу слободну површину воде. *Дакле, што је слободна површина воде већа, испаравање је брже.. 4.Погледај, најпре, следећи филм. ( прилог 4 ).У овом филму се анализира брзина испаравања различитих течности за брисање објектива дигиталних фотоапарата. *Различите течности под истим условима испаравају различитом брзином. 5.Остало је још да утврдимо шта се дешава када хладимо течности.Погледај следећи филм који показује шта се дешава када се вода расхлађује ( прилог 5 ).Ако желиш изведи следећи оглед ( прилог 6 ). Да закључимо: *Када течности охладимо до температуре замрзавања, оне прелазе у чврсто стање (замрзавају се). *Температура замрзавања је различита за различите течности. Вода мрзне на нула степени целзијуса. *Што је температура замрзавања неке течности нижа, то је потребно више времена да се та течност охлади и очврсне (замрзне се). Зато се у систем за расхлађивање мотора аутомобила сипа течност АНТИФРИЗ (против замрзавања) која не мрзне на минус двадесет степени целзијуса. Уџбеник стр.100 и 101.( Ако желиш уради огледе, није обавезно.) У свескама записати: ПРОМЕНЕ ПРИ ЗАГРЕВАЊУ И ХЛАЂЕЊУ ТЕЧНОСТИ Течности мењају своје агрегатно стање при загревању или хлађењу. Са повећањем температуре течности брже испаравају, а неке испаравају и без загревања. На брзину испаравања утиче и слободна површина течности. Различите течности под истим условима испаравају различитом брзином. ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Самосталан рад на задацима из радне свеске стр.49.( Ово ми послати.)

ПРИЛОГ1:

https://drive.google.com/open?id=1GS_Y4Za5QSj-ULdWy9Cp68tISZu66YtZ&authuser=0

ПРИЛОГ2:https://www.youtube.com/watch?v=uHGulJxGCSA

ПРИЛОГ3:https://www.youtube.com/watch?v=h9-pNnWP5Vk

ПРИЛОГ4:https://www.youtube.com/watch?v=jRnEjbiLtQo

ПРИЛОГ5:https://www.youtube.com/watch?v=f4jPCT0Abak

ПРИЛОГ6:https://drive.google.com/open?id=16QDKVLHXX0BooCHa096LxJDRKpFPuR1F&authuser=0